Da li ste se ikada zapitali da li je novčanica od 1000 dinara u vašoj ruci možda lažna?
Ako pitate Narodnu banku Srbije, upravo je ova crvena najčešće falsifikovana novčanica u zemlji.
Lažni novac predstavlja večiti problem, kako za privredu širom sveta, tako i za slučajnog građanina koji se nedužno uplete u šemu kruženja falsifikata. Od sofisticiranih operacija, do malih falsifikata kovanica, uticaj lažne valute je štetan, dalekosežan i skoro neuhvatljiv.
Koliko je komplikovano falsifikovati novac, kako ga prepoznati i lakše detektovati, i šta da radite ako dođete u posed lažne novčanice, pročitajte u nastavku.
Nije novost da se novac, umetnine, dokumenta, i sve što u sebi nosi bilo kakvu vrednost krivotvori i falsifikuje od kad je sveta. Dok su se u prošlosti ručno gravirale ploče iz kojih su rezbareni novčići ili koristile osnovne tehnike štampanja, današnje tehnologije su znatno olakšale ovaj kriminalni zanat. Naime, visokokvalitetna oprema poput štampača visoke rezolucije i softvera za projektovanje omogućila je izradu poprilično verodostojnih falsifikata.
Popularno je mišljenje da falsifikatori koriste običan kancelarijski papir, koji zatim obrade na razne načine (neki ga čak oboje kafom!) kako bi dočarali osećaj i izgled prave novčanice. Iako podseća na scenario nekog holivudskog filma, ovo i nije netačno. Uz inkdžet (inkjet) štampače visoke rezolucije čak i običan papir postaje prilično dobar falsifikat.
Ipak, još verodostojnije lažne novčanice prave se imitacijom tradicionalne metode štampe, tzv. ofset štampom. Ovaj način štampe koristi ploče kako bi se mastilo utisnulo na papir i može doprineti detaljnijoj izradi.
Takođe, koriste se i posebne ploče za utiskivanje papira koje kreiraju blago opipljiv reljefni otisak na novčanici. Naravno, za ovakve operacije koristi se poseban papir, specijalno duboko mastilo, kvalitetna oprema i jako stručan kadar.
Međutim, možda i nemamo puno razloga za brigu: koliko je olakšala, tehnologija je ujedno i otežala pravljenje i sam promet lažnog novca. Zahvaljujući inovativnim sigurnosnim funkcijama u novčanicama (hologrami, vodeni žigovi, mikroštampa, mastila koja menjaju boju), falsifikovanje postaje sve manje unosan posao.
Novac je veliki deo svačijeg života i svakodnevno ga viđamo, koristimo, provlačimo kroz prste. Stoga, nemojte sebe potcenjivati misleći da ste laici u raspoznavanju originala i falsifikata. Naredna tri brza koraka vam mogu dodatno pomoći u tome:
Kao dodatni korak pri oprezu, preporučujemo da imate na umu i mesta na kojima lažni novac najčešće kruži. To su uglavnom pijace, kafići i mesta na kojima je prisutno dosta ljudi, velika gužva i žurba. Potrudite se da strane valute kupujete u proverenim menjačnicama ili bankama.
Bilo da imate sopstvenu radnju, firmu ili samo želite da budete sigurni u validnost vašeg novca, najpouzdaniji način za to su detektori. Ove korisne spravice su povoljan i bezbedan način da smanjite rizik od različitih vrsta falsifikata.
U upotrebi su automatski detektori, koji sami signaliziraju ukoliko otkriju sumnjivu novčanicu, i detektori koji koriste UV, MG ili infracrvenu detekciju, te tako pomažu da se manjkavosti novčanica lakše uoče.
Za one koji barataju većim količinama novčanica na dnevnom nivou, veoma su korisni multifunkcijski brojači koji, osim što broje novac, detektuju falsifikate uz pomoć sofisticiranih senzora.
Ako se ipak dogodi da vam lažni novac dospe u novčanik, obavezno ga predajte u obližnjoj banci ili policijskoj stanici.
Takva novčanica se ne sme pustiti u opticaj, a svaka dalja upotreba će se smatrati kažnjivim krivičnim delom. Nakon što predate lažni novac, on se šalje Narodnoj banci na analizu. Nažalost, ukoliko se utvrdi da je u pitanju falsifikat, a niste ga kupili u menjačnici, pravila su takva da nećete dobiti novčanu nadoknadu.
Zato, ne prepuštajte ništa slučaju. Ukoliko želite da proverite vrednost novčanica kojim baratate, odaberite neki od najsavremenijih detektora ili mutifunkcijskih brojača iz ponude Master Team-a.