u ovom tekstu ćemo vam objasniti i na primerima ilustrovati kako vam depozit može pomoći na tom putu. Za početak bi bilo najbolje utvrditi na šta se tačno odnosi termin depozit ili depozitni novac. Naime, u pitanju je novac koji se polaže na bankovne račune i koristi za plaćanja i finansijske transakcije.

Dakle, to može biti i suma koju uplaćujete sebi na tekući račun, ili ga dobijate od firme, prijatelja, roditelja, itd. Može biti u dinarima ili devizama, a čuva se na već spomenutim tekućim, ali i štednim ili posebnim depozitnim računima. Ovi depoziti se koriste kao sredstva prometa i plaćanja, a to je upravo ono što ih razlikuje od klasične štednje.

Depozitni novac može biti uplaćen sa različitih strana – to može biti lična uplata, vaša plata, doznake iz inostranstva, poslovna transakcija ili državna stipendija, kredit ili neka druga isplata. Možda ste već pretpostavili, ali ova vrsta pasivnog prihoda značajno ide u prilog bankama, koje koriste sredstva iz depozita kao osnovu za kreditne plasmane i druge bankarske aktivnosti.

Da li je depozit isto što i štednja?

Iako su povezani sličnim konceptom, depozit i štednja nisu isto. Depoziti su generalni naziv za sredstva položena u banku, dok štednjom možemo smatrati specifičnu vrstu depozita koja ima za cilj dugoročno čuvanje novca uz mogućnost zarade na kamati. Postoje različite vrste štednih depozita, kao što su oročeni i depoziti po viđenju, tzv. a-vista depoziti.

Korišćenjem bankovne usluge oročenog depozita svaki klijent se obavezuje da određenu sumu novca ostavi u banci na određeni period (npr. 3, 6, 12 ili 36 meseci). U zamenu za to, banka na kraju oročenog perioda isplaćuje kamatu koja može biti viša nego kod drugih oblika štednje. Međutim, ukoliko se klijent odluči da odstupi od oročenog perioda i ranije povuče novac sa računa, kamata će sasvim sigurno biti umanjena.

Što se tiče minimalnog iznosa koji možete oročiti, on varira u zavisnosti od valute i uslova banke koju ste odabrali. Na primer, ukoliko želite da oročite depozit u dinarima, uglavnom će minimalni iznos biti od 1.000 rsd do 5.000 rsd, dok za devize važe uglavnom značajno više sume (okvirno od 1.000 do 5.000 evra).

Neoročeni depozit (depozit po viđenju) je fleksibilnija varijanta štednje koja vam omogućava podizanje i dodavanje novca na račun u bilo kom trenutku. Ova fleksibilnost je pogodna za sve koji žele da uvek imaju pristup svom novcu, ali i da pritom ostvare određenu kamatu.

Dakle, ukoliko birate između ovih opcija, prvo bi trebalo da uzmete u obzir kamatne stope koje banka nudi, inflaciju i likvidnost sredstava. Činjenica je da oročeni depoziti donose višu kamatu u odnosu na a-vista (neoročene) depozite. Sa druge strane, u tom slučaju imajte u vidu da vam novac nije dostupan do isteka oročenja – osim ako ne želite da platite penale za prevremeno povlačenje.

Kako se obrađuje depozitni novac?

Proces je prilično jednostavan – kada kao klijent položite novac na svoj račun (bilo tekući, štedni ili devizni), banka evidentira tu uplatu i dodaje je na vaš saldo. Ako je reč o tekućem ili a-vista računu, taj novac možete koristiti odmah za plaćanja, podizanje gotovine ili prenose na druge račune.

Ako je depozit oročen, sredstva ostaju zaključana do isteka ugovorenog roka. Banka potom obračunava kamatu na vaš novac prema dogovorenoj stopi, a ona se može isplaćivati periodično (mesečno, kvartalno) ili na kraju oročenja – sve u zavisnosti od vašeg ugovora sa bankom.

Šta se u međuvremenu dešava sa vašim novcem koji je oročen? Ovaj deo priče je izuzetno važan za poslovanje svake banke, jer ona nikako ne drži vaš novac „u fioci“, već ga koristi za davanje kredita drugim klijentima. Na taj način banke ostvaruju profit, dok vam istovremeno garantuje povrat vašeg depozita i kamate u skladu sa ugovorom. U suštini, banka upravlja depozitima tako da istovremeno omogućava klijentima pristup njihovim sredstvima, dok ih koristi za dalji plasman i ostvarivanje dobiti.

Ono što je važno jeste da svaka banka ima obavezu da:

• Plaća deponentu (klijentu) ugovorenu kamatu za oročene depozite,
• Omogući isplatu sredstava po nalogu vlasnika računa,
• Prati stanje depozita klijenata i koristi ih za kreditne plasmane.

Koje vrste depozita postoje?

U odnosu na različite karakteristike depozita, oni se mogu podeliti na:

• Depozite po viđenju (a-vista depoziti) – Sredstva koja se mogu podići u bilo kom trenutku, bez ograničenja i bez roka dospeća. Najčešće su na tekućim i žiro računima, i ne donose kamatu.
• Oročeni depoziti – Sredstva koja su deponovana uz ugovoreni period čuvanja i kamatu.
• Dinarski i devizni depoziti – Razlikuju se po valuti u kojoj su položeni.
• Namenski i nenamenski depoziti – Namenski su vezani za specifičnu svrhu, dok nenamenski mogu biti korišćeni slobodno.
• Garantni i sudski depoziti – Koriste se u specifičnim situacijama, npr. kao obaveza prema sudu ili garancija kod ugovornih odnosa.

Bankarski depozitni novac i osiguranje depozita

Svi depoziti do 50.000 evra po banci i po klijentu su osigurani kod Agencije za osiguranje depozita Republike Srbije. To znači da, u slučaju da banka propadne i zatvori se, nećete ostati bez svog novca, jer je država ta koja garantuje isplatu svim deponentima do ovog iznosa. Dakle, može se reći da su pouzdana banka i osiguranje dobitna kombinacija.

Ukoliko se osvrnemo u ne toliko daleku prošlost, videćemo da su kamate na štednju bile znatno više. Na primer, pre desetak i više godina, one su mogle da dostignu i od 5 do 7% godišnje. Glavni razlog pada kamata u današnjici je globalna ekonomska politika – centralne banke su dugo držale referentne kamatne stope niskim kako bi podstakle potrošnju i investicije umesto štednje.

Trenutno, banke u Srbiji nude oročenje depozita uglavnom u periodu od 1 meseca do 36 meseci, a kamatne stope variraju od banke do banke. Najčešće se kreću između 1% i 2%, dok retko prelaze 3%.

Međutim, s obzirom na to da je u pitanju izuzetno promenljivo tržište, možda ne bi bilo loše da pratite određene faktore koji mogu da utiču na buduće trendove kamata na štednju:

• Monetarne politike centralnih banaka – na primer, ukoliko se inflacija nastavi ili krene da raste još više, centralne banke mogu da povećaju kamatne stope, što bi moglo podići i kamate na štednju.
• Kamatne stope na kredite – ako banke povećaju kamate na kredite, one će eventualno morati da ponude i bolje uslove za štednju kako bi privukle depozite.
• Ekonomska stabilnost – iako je uvek poželjna na duge staze, ekonomska stabilnost nepovoljno utiče na kamatne stope na štednju. Velika je verovatnoća da, u blagostanju, banke verovatno neće osećati potrebu da povećavaju kamatne stope na depozite.

Ukratko, oročena štednja se trenutno možda ne čini naročito isplativom, ali može biti sigurna opcija za očuvanje vrednosti novca.

Za kraj nam ostaje pitanje: koji depozit se najviše isplati i kako sačuvati novac? Odgovor možda najviše zavisi od ponude vaše odabrane banke, ali u većini slučajeva su najviše i najsigurnije kamate na oročeni devizni depozit.

Pomažući klijentima da sačuvaju i povećaju svoj kapital, dok istovremeno bankama omogućava da plasiraju kredite i ostvaruju profit, depozitni novac ima nezamenljivu ulogu u finansijskom sistemu. Dok su oročeni depoziti korisni za one koji žele sigurnost i stabilan prinos, fleksibilni depoziti omogućuju veću likvidnost i pristup novcu.

Ipak, pre nego što odlučite kako ćete uložiti svoj depozit, savetujemo vam da se informišete u nekoliko različitih banaka, i razmotrite kamatne stope, rok oročenja i osiguranje depozita.