Svi mi koji pristupamo internetu pristajemo na određenu vrstu izloženosti – onlajn svet nikako nije bezbedno mesto.

Činjenica je da koliko god da ste se posvetili sajber sigurnosti, podigli zidove oko svog onlajn prisustva i aktivirali sve moguće mehanizme odbrane, i dalje vam niko ne garantuje potpunu sigurnost.

Svako i u bilo kom trenutku može biti izložen napadima fišinga i malvera, stoga je ključno biti naoružan znanjem o sajber kriminalu i uvek očekivati neočekivano.

Kako je u digitalnom dobu internet postao neizostavan deo svakodnevnog života, potrebno je naučiti kako da iskoristimo samo ono najbolje što nam se pruža. Sajber kriminal je sveprisutna pretnja, a hakeri i prevaranti neprestano smišljaju nove metode za krađu podataka i novca.
U ovom tekstu istražićemo koji se to podaci najčešće targetiraju, kome možete prijaviti sajber kriminal i kako se zaštititi od potencijalnih napada.
 

Šta je sajber ili visokotehnološki kriminal?

Svet računarskih tehnologija se vrtoglavo razvija već nekoliko decenija, a sa njime i sajber kriminal kao novo polje prekršaja. Suvišno je reći da i same tehnike i vrste sajber napada postaju sve sofisticiranije i da u suštini od njih niko nije u potpunosti bezbedan.

Edukacija o sajber kriminalu će vam zato biti od velike koristi na duže staze. Kada znate na šta treba da obratite pažnju, na koje mejlove nikada da ne odgovarate, ili koje linkove da ne otvarate, već ste na pola puta do održive bezbednosti.

Ponekad su prve linije odbrane upravo prevencija i prepoznavanje pokušaja prevare. Iz tog razloga je važno da svoje privatne podatke držite privatnim, na primer tako što nećete čuvati šifre ili podatke sa svoje debitne kartice prilikom onlajn plaćanja. Takođe, ne može da škodi i ukoliko naučite i da prepoznate sumnjive slike, poruke, linkove ili priloge (attachments) u vašem inbox-u.

Sajber kriminal obuhvata sve vrste nezakonitih aktivnosti koje se odvijaju putem interneta, uključujući krađu podataka, finansijske prevare, hakerske napade i malver napade. Cilj sajber kriminalaca je obično krađa novca, ličnih podataka ili poslovnih informacija, koje potom koriste za različite vrste prevara ili ih prodaju na dark web-u.
 

Kome prijaviti sajber kriminal?

Ministarstvo unutrašnjih poslova svake godine beleži sve veći broj krivičnih dela iz sajber sveta, a imajte na umu da su to samo zabeleženi slučajevi. Mnogi sajber napadi prolaze nekažnjeno i neopaženo, i to iz raznih razloga – bilo da je u pitanju informaciona nepismenost, neznanje i neobaveštenost, ili samo osećaj bespomoćnosti.

Dakle, najvažnije je da naglasimo da ako postanete žrtva sajber napada, treba da reagujete što pre. Prvi korak je da prijavite incident relevantnim institucijama, kao što su:

• Lokalna policija – mnoge zemlje imaju posebne odseke za borbu protiv sajber kriminala, a u Srbiji se možete obratiti Odeljenju za visokotehnološki kriminal, koje svake godine beleži i rešava stotine prijava.
• Banka ili finansijska institucija – ukoliko je došlo do toga da su ugroženi vaši finansijski podaci, obavezno odmah obavestite banku kako bi blokirala eventualne sumnjive transakcije.
• BIA (Bezbednosno-informativna agencija) i VBA (Vojnobezbednosna agencija) takođe imaju ovlašćenja u oblasti sajber kriminala.

Ciljevi sajber napada

Sajber kriminalci najčešće imaju za cilj pristup različitim vrstama informacija, kako bi dalje proširili mrežu svojih uticaja.

Najčešće mete su bankovni računi, lični podaci i krađa podataka iz firme. U poslednjih par godina, sajber napadi dobijaju novu dimenziju obogaćenu znanjem veštačke inteligencije koja daje sveže ideje za sve kreativnije načine zloupotrebe interneta.

Dakle, otvorite četvoro očiju kada posumnjate na sledeće nezakonite radnje:

Krađa novca sa kartice

Jedan od najčešćih oblika sajber kriminala je krađa podataka sa bankovnih kartica. To se može desiti na različite načine – od fišing prevara i lažnih mejlova koji vas navode da unesete svoje podatke, do sofisticiranih hakerskih napada na onlajn prodavnice i platforme za plaćanje. Najsigurniji način da osigurate plaćanje preko interneta jeste da na kartici namenjenoj za onlajn kupovinu držite tačan iznos koji vam je potreban za predodređenu kupovinu. Ovako ćete se obezbediti da na kartici nema preostalih sredstava za krađu. Takođe, nikada ne treba rizikovati i davati broj računa koji se svakodnevno koristi. Odredite poseban račun koji, iako dođe do toga da bude hakovan, neće biti od nekog značaja.

Krađa ličnih podataka

Lični podaci, poput broja pasoša, JMBG-a, lozinki i e-mail adresa, imaju ogromnu vrednost na crnom tržištu. Prevaranti ih koriste za krađu identiteta, otvaranje lažnih naloga ili čak podizanje kredita u vaše ime. Dakle, kada vam stigne poruka od nepoznatog pošiljaoca ili sa naloga koji je nalik nekom vama poznatom, dva puta promislite kome i u koje svrhe treba da date svoje lične podatke. Fišing poruke od navodne banke ili lažne pošte su sve češće, u kojima vas sajber kriminalci navode da „verifikujete“ svoje podatke – dok ih oni strpljivo kopiraju i koriste u svoje ilegalne svrhe.

Krađa podataka iz firme

Kompanije su veoma često meta sajber kriminalaca, jer poseduju ogromne baze podataka sa informacijama o zaposlenima i klijentima. Napadi poput ransomware-a (gde hakeri zaključavaju podatke i traže otkupninu) ili špijuniranja poslovnih tajni mogu naneti ogromne finansijske gubitke.

Zloupotreba informacionih tehnologija je svuda oko nas, ali je na nama da je prepoznamo i prijavimo. Društvene mreže, lažni sajtovi namenjeni za onlajn kupovinu, razmenu kriptovaluta ili čak rezervisanje smeštaja ili prevoza dok ste na putovanju, sve su to samo neki od potencijalnih virtuelnih centara sajber kriminala.

Kako se zaštititi od onlajn krađe?

Bezbednost je stavka u koju treba iznova ulagati, bilo da ste preduzetnik ili samo volite da koristite blagodeti interneta za lične potrebe. Kako se tehnologije unapređuju brzinom svetlosti, tako su neophodne stalne obnove pretplata, ažuriranja i istraživanja o najboljim načinima zaštite od sajber kriminala.

• Za početak, učinite sebi uslugu i istražite i sami koji su to najčešći sajber napadi u vašem
  poslu ili okolini.
• Zatim, ako volite da kupujete onlajn i to često činite, zašto ne biste otvorili poseban račun
  samo za onlajn plaćanja? Umesto da koristite svoj primarni bankovni račun i izlažete
  svoje podatke zloupotrebi, otvorite račun na koji ćete prebaciti novac neposredno pre
  kupovine. Na taj način, čak i ako neko dobije pristup vašoj kartici, neće moći da ukrade
  više od toga što ste već odvojili za kupovinu.
• Najbolja zaštita svih vaših onlajn profila jeste upotreba jake lozinke i dvofaktorske
  autentifikacije. Možda ste već navikli na to da se pri prijavi od vas traže šarenolike
  lozinke koje uključuju kombinaciju slova, brojeva i specijalnih karaktera, ali znajte da to
  nije bez razloga – ovakve šifre znatno smanjuju rizik od hakovanja.
• Nikako ne otvarajte sumnjive mejlove i linkove – fišing prevare su jedan od najčešćih
  načina krađe podataka, stoga budite oprezni kada dobijate e-mailove koji zahtevaju da
  unesete svoje lične podatke. Pažljivo pročitajte e-mail adresu sa koje ste dobili zahtev i
  proverite njenu ispravnost, jer se ovakve prevare često zasnivaju na e-mail adresama veoma sličnim tih od legitimnih institucija.
• Redovno ažurirajte softver i antivirusni program kako biste zaštitili svoj sistem
  od najnovijih pretnji.
• Ukoliko ste u mogućnosti, koristite VPN pri povezivanju na javne Wi-Fi mreže. Ako se
  povezujete na nepoznate mreže, hakeri lako mogu presresti vaše podatke.

Za kraj, zaključak je jednostavan – malo dodatne pažnje i informisanja može vas poštedeti mnogo muke u budućnosti.
Ne samo da je sajber kriminal realna pretnja, već se njegova mreža razvija i širi neverovatnom brzinom. Zato je neophodno da uvek budete na oprezu kada delite vaše lične podatke, kao i da idete u korak sa najnovijim aktuelnostima u svetu sajber bezbednosti.